Alergija
Dešava se da organizam usled određenih poremećaja pogrešno prepozna neku bezazlenu supstancu iz okoline kao opasnost. Da bi se zaštitio u takvim situacijama on aktivira odbrambenu reakciju i takva reakcija organizma poznata je kao alergija.
Broj pacijenata koji u nekom trenutku života razvije alergijske reakcije u poslednjih nekoliko decenija u velikom je porastu. Procene su da čak 20% populacije odraslih i svako treće dete u školskom uzrastu pogođeni su alergijama na različite materija. Najveći uticaj na pojavu alergija ima genetika, odnosno genetsko nasleđe, a odmah zatim tu je i životna sredina i uslovi u kojima pojedinac živi.
Najčešći uzročnik alergija koje se javljaju kod ljudi je polen, pre svega, onaj koji potiče iz trave, drveća zeljastog bilja. Iz tog razloga najveći broj ljudi koji pati od alergija najintenzivnije osećaju simptome u periodu od marta do oktobra. Odmah za polenom je kućna prašina, odnosno grinje koje potiču iz kućne prašine. Tu su još i alergije na životinjsku dlaku, a nisu retke ni alergije koje izazivaju buđ, otrov insekata, konzumacija određenih namirnica.
Tipični simptomi alergija su: nos koji curi ili je zapušen, oči koje svrbe i suze, svrab i crvenilo na koži, osip na koži, crvenilo, astma, bolovi u stomaku, dijareja.
Antihistaminici
Prva linija odbrane od simptoma alergije su antihistaminici. Histamin je važan element imuniteta. Preterano lučenje histamina u organizmu dešava se upravo zato što odbrambeni sistem organizma ima potrebu da ga zaštiti. Simptomi preterane sinteze histamina u sluzokoži nosa dovode do svraba, oticanja sluzokože nosa i samim tim i njegovog oticanja, preteranog lučenja šlajma. Tada nos svrbi, curi, otečen je. Preparati na bazi antihistaminika suzbijaju dejstvo histamina i ublažavaju posledice izazvane pojačanog sintetisanja histamina u organizmu. Antihistaminici se nalaza najčešće u obliku tableta, sprejeva za nos, kapi za oči.
Kortizonski preparati (glukokortikoidi)
Glukokortikoidi predstavljaju grupu steroida koji se dosta dugo koriste protiv alergija. Oni blokiraju alergijsku reakciju tako što sprečavaju odnosno ublažavaju zapaljenje, najjednostavnije rečeno on usporava imuni sistem i istovremeno usporava alergijsku reakciju. Tretmani glukokortikoidima se najčešće upotrebljavaju lokano odnosno najčešće je u pitanju sluzokoža nosa. Upotrebljeni na ovakav način praktično su bez neželjenih dejstava.
Leukotrienski antagonisti
Leukotrienski antagonisti imaju slično dejstvo kao i glukokortikoidi s tim što oni deluju tako što sprečavaju zapaljenje na drugačiji način. I baš i tog razloga pogodno su za polenske kijavice kao i lake i srednje teške astme.
Na koji način će se lečiti i suzbijati alergija i alergijska reakcija u organizmu zavisi od organizma i njegove izloženosti količini i vrsti alergena. Ukoliko se radi o reakciji na samo jedan alergen koja traje dve do tri nedelje u toku godine i sa blagim do srednjim simptomima, onda se primenjuje simptomatična reakcija. Ukoliko simptom alergije jako pogode organizam onda se simptomatična terapija pojačava, a ukoliko takav tretman ne da rezultate onda se okreće hiposenzibilizaciji. Antihistaminici, kortizonski preparati predstavljaju lekove koji se ne smeju uzimati bez konsultacije sa lekaro i lekarom specijalistom, Preparati koji se prodaju na bazi ovih supstanci ne mogu da izleče alergiju već oni samo ublažavaju njene simptome.
