Dijareja
Verovatno se svako od nas u nekom trenutku svog života našao u situaciji da ga u najnezgodnije vreme zadesi dijareja. Ni malo nije prijatno kada u sred aktivnosti počne da vas obliva hladan znoj i osetite grčenje u stomaku koje vas tera da tražite najbliži mogući toalet.
Šta je dijareja?
Dijareja ili proliv, najopštije rečeno, predstavlja simptom upale creva. Ovo stanje organizma karakterišu tečne i česte stolice koje su često praćene bolovima u stomaku, grčevima, a povremeno dijareja ide i porastom telesne temperature, povraćanjem.
Dijareja u stvari predstavlja neku vrstu odbrambene reakcije organizma. Tačnije organizam na taj način pokušava da se oslobodi štetnih supstanci i organizama koji se u njemu nalaze.
Koji su uzroci dijareje?
Dijareja kod obolelog može biti akutna ili hronična.
Najčešći uzročnici akutne dijareje su:
∙ Virusi – najčešće izazivači proliva su norovirus i rotavirus. Roravirus je veoma čest kod dece vrtićkog uzrasta. Prenosi se kontaktno, češće se javlja leti i može dati teže kliničke slike.
∙ Bakterije – one se u organizam najčešće unose putem kontaminirane hrane ili bakteriološki neispravne vode. Bakterije koje predstavljaju najčešće uzročnike proliva su: Salmonella, Shigella, Campylobacter, Echerichia coli i bakterija koja skoro uvek napravi problem dijareje posle upotrebe antibiotika Clostridium difficiale.
∙ Paraziti – ovi izazivači dijareje isto kao i bakterije u organizam dospevaju putem hrane i vode. Najčešći izazivači su: Giardia, Entamoeba histolytica, Cryptosporodia.
∙ Trovanje hranom – dijareja je veoma često propratni pokazatelja trovanja hranom. Do trovanja oragnizma hranom može doći iz nekoliko razloga ali najčešći je nedovoljno ili loše termički obrađena hrana. Mikroorganizmi koji se u ovakvim slučajevima pojavljuju su: Staphylococcus, Bacillus cereus, Clostridium perfinges.
∙ Upotreba lekova – laksativi, antacidi koji sadrže magnezijum, određeni antibiotici, kofein i slično mogu da izazovu pojavu akutne dijareje koja se prekidanjem uzimanja lekova ili pomoćnih preparata koji su je izazvali i zaustavlja.
Najčešći uzročnici hronične dijareje:
∙ Hrana- postojanje intolerancije na određene grupe namirnica može da izazove hronične dijareje koje se ne mogu zaustaviti klasičnim medicinskim tretmanima. Jedini način je specijalizovana ishrana iz koje su isključene grupe nemirnica koje predstavljaju potencijalne izazivače dijareje.
∙ Bolesti- pojedina oboljenja digestivnog trakta ili jednog njegovog dela mogu biti uzročnici pojave dijareje. Najčešće su to bolesti poput: Kronove bolesti, Sindroma iritabilnog creva, Ulcerozni colitis i slično.
∙ Hiruški zahvati- Crevni ili želudačni bajpas veoma često mogu biti izazovači hronične dijareje.
∙ Tumori- Hronična dijareja može da bude pokazatelji najtežih oboljenja sistema za varenje poput: karcinoma debelog creva, limfoma, adenoma debelog creva i slično.
Koliko dijareja može da traje?
Dijareja može da traje maksimalno do pet dana. Svaki nastavak ovog poremećaja digestivnog trakta i pored primenjene terapije treba prijaviti lekaru i konsultovati se oko dalje terapije. Svako trajanje dijareje preko pet dana zahteva dodatna medicinska ispitivanja.
Dijareja kod dece
Deca su veoma često izložena različitim mikroorganizmima i zbog svog smanjenog imunološkog odgovora podložnija su infekcijama. Prolivi ili dijareje se kod beba javljaju često. Kod dece vrtićkog uzrasta dijareja je takođe veoma česta pojava. Mokroorganizmi se kod dece prenose putem prljavih ruku, direktnim kontaktom sa osobom ili predmetima, konzumacijom pokvarene hrane ili neispravne vode.
Dijareja kod dece traje nekoliko dana. Često je praćena i povraćanjem. U tim situacijama najvažnije je detetu nadoknaditi izgubljenu tečnost. To se postiže davanjem vode, čajeva i rastvora za rehidraciju. Na taj način dete će nadoknaditi izgubljene elektrolite. Deci tada ne treba davati sveže mleko, sveže voće i povrće. U slučaju da se u stolici deteta indikuje bakterija ili virus pedijatar će prepisati potrebnu terapiju najčešće u vidu kombinacije antibiotika i probiotika.
