Sezona respiratornih infekcija počinje dolaskom hladnih dana

Grip, nazeb ili alergija?

Hladno vreme pogoduje širenju uzročnika respiratornih infekcija, zato i povezujemo njihove simptome sa hladnoćom. A ako hladnoća nije uzrok, šta onda jeste?! Grip, nazeb/prehladu ne donosi hladno vreme, nego virusi. Kako tada više vremena provodimo unutra sa drugim ljudima, tako raste mogućnost od širenja zaraze. Ovo je vrlo važno znati jer u zavisnosti od uzroka i simptoma koji se javljaju, tražimo i odgovarajuće rešenje u borbi protiv istih.

I grip, i prehladu izazivaju virusi i često je problem razlikovati ih na početku, naročito jer imaju neke zajedničke simptome.

Grip je veoma zarazna virusna infekcija respiratornog trakta izazvana virusima influence tipa A, B, ređe i tipa C. Sezonskog je karaktera, javlja se najčešće zimi. Simptomi kod klasičnog gripa nastupaju naglo, za nekoliko sati, sa visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima i jakom malaksalošću. Iako slični prehladi, mnogo su jače izraženi, brzo nastaju i duže traju. Osim nekoliko dana izostanka sa posla ili iz škole, glavni problem kod gripa su moguće komplikacije izazvane plućnim infekcijama, upalom srčanog mišića ili zglobova. Zato ga treba lečiti i biti pod nazorom lekara.

Nazeb/prehlade su virusne infekcije respiratornog trakta (virusi slabije patogenosti, najčešće iz grupe rinovirusa), vrlo blagog ali neprijatnog toka i najčešće se povlače bez posledica. Prehladu uvek prati zapušen nos, kijanje, bol u grlu, kašalj, a povišena temperatura se javlja uglavnom kod mlađe dece i simptomi najčešće traju od 5 do 7 dana. U jesenjim i zimskim mesecima, prehlada u vrtićima može se smatrati uobičajenom situacijom, pa je razmena ovih bezazlenih virusa "redovna pojava". Srećom, svi ovi simptomi se postepeno smiruju i, po pravilu, ne zahtevaju odlazak lekaru.

Kada je reč o alergiji, kijanje je u naletima, što znači da možemo da kinemo i po desetak puta u kontinuitetu, što se kod gripa i prehlade ne dešava. Takođe, peckanje u nosu i očima, karakteristično je samo za alergiju, a svi simptomi se uklanjaju primenom antihistaminika. Ukoliko se kašalj i curenje iz nosa često vraćaju, preporuka je da se alergo testovima utvrdi na šta je osoba alergična.

A, kako stručnjaci tvrde, virusi pronalaze put do tela i napadaju ga na različite načine. Na to organizam reaguje odbranom koja zavisi od toga koliko nam je jak imunitet. Zdrav stil života je svakako najbolji način da se održi i poboljša imunitet. U situacijama kada je imunitet već narušen i smanjen pod uticajem infekcija, apoteke, kao oaze zdravlja ljudi, nude i tu pomoć. Zajednički simptomi gore pomenutih izazivača koji ometaju pravilno nosno disanje, remete naš dnevni ritam i čine nas nervoznim. Rastvori morske soli bogatog oligomineralnog sastava (izotonični, hipertonični rastvori), u obliku kapi/sprejeva, sami ili u kombinaciji sa određenim sastojcima (D-pantenolom, alojom, oligoemineralima, ektoinom...), ispoljavaju antiseptični i antibakterijski efekat. Ovi preparati ne isušuju sluznicu nosa, imaju odličnu podnošljivost, ne peckaju i ne iritiraju osetljivu nosnu sluzokožu čak ni kada je ona pod upalom. Najbitnije je da su pogodni za sve uzraste od beba do starih osoba. U slučaju alergije, pomenuti ektoin je važan sastojak u preparatima kako u tretmanu nosne sluznice, tako i u preparatima za oči. Dodatno jačanje imuniteta postiže se unošenjem suplemenata namenjenih da obezbede hranljive sastojke (vitamine, minerale, vlakna, masne i aminokiseline) dobijene iz različitih prirodnih/sintetičkih izvora hrana ili njihove kombinacije. Od brojnih biljaka, značajne efekte, na imunološku funkciju, pokazala je Echinacea, zatim koren biljke Astragalus, sve prisutnije u komercijalnim preparatima za imunitet... Lekovite gljive kao što su maitake, shitake, reishi i kordiceps imaju, takođe, značajne imunološke efekte. Za većinu ovih aktivnosti u gljivama odgovorno je prisustvo beta-glukana koji, prema brojnim kliničkim studijama, aktiviraju bela krvna zrnca bitnih za odbrambenu moć celokupnog našeg organizma. Uz sve ovo, kao pomoć pri borbi sa virusima, nezaobilazni su probiotici, dobre bakterije koje su korisna “pomagala” u povećanju imuniteta.

I, na kraju... Ono što je veoma važno da znamo, to je da se virusi ne leče antibioticima. Grip i nazeb spontano prolaze i njihovo osnovno lečenje, ako nije došlo do komplikacija, je usmereno na ublažavanje/lečenje simptoma. Antibiotici su u ovom slučaju nedelotvorni i samim tim nepotrebni. Oni se koriste isključivo u borbi protiv bakterija. Ukoliko se na virusnu infekciju nadoveže bakterijska infekcija, usled oslabljenog imuniteta, antibiotik se uzima samo po savetu lekara, nikako na svoju ruku. Brinimo o našem imunitetu jer funkcionalni imunološki sistem je jedna od najvažnijih karika u očuvanju zdravlja! Apoteke Oaza zdravlja u svojoj ponudi imaju raznovrsne proizvode koji mogu da pomognu pri prehladama, gripu, alergijama i slično. Neke od njih možete pronaći na našem sajtu, dok lekove i medicinska sredstva možete kupiti isključivo u apotekama.

Autorka teksta: mr.ph. Svetlana Krstić

Pogledajte proizvode koji pomažu o ovakvim situacijama:

- Alergije i astma

- Kašalj, prehlada i grip

- Multivitamini

Egipatski lekari su za obradu rana koristili srebrne skalpele.

Srebro - prirodni antibiotik i njegova primena

Čak 90% bolesti, izuzev infekcija i nesreća, usko je vezano sa ishranom

Super hrana za super vek

Što je imunitet jači i otporniji, lakše ćemo se izboriti sa infekcijama

Beta glukani - imunomodulatori

Hijaluronska kiselina se stvara u organizmu, a jedan deo unosimo i putem hrane

Hijaluronska kiselina i koliko je bitna našem organizmu

Da li svaka žena može da ih koristi?

Tablete za odlaganje menstrualnog ciklusa - da ili ne?

Prednosti lečenja homeopatije

Lečenje homeopatijom

Alergija na ambroziju

Nekada hrana bogova, a danas?

Sastojci savršenog šejka

Ishrana - Osnova vašeg zdravlja

Boravak u prirodi ne mora nužno da bude neprijatan

Ta mala stvorenja

Kako se zaštititi od opekotina od sunca?

Opekotine od sunca

Koliko je ustvari dobro piti lekove i sunčati se?

Da li lekovi i sunce idu zajedno?

Detoksikacija organizma, neophodna nakon praznika

Najmoćniji prirodni antibiotik: Ulje divljeg origana

Evo nekoliko sastojaka naših omiljenih namirnica

Namirnice koje nam NE pomažu da se oporavimo od prehlade

Evo kako sprečiti isušivanje kože zimi

Holivudski dermatolog otkriva: Zlatna pravila za blistavu kožu

Dnevna rutina za bebin osećaj prijatnosti

Koža bebe: koža koja je izložena jakim agresivnim uticajima