Boravak u prirodi ne mora nužno da bude neprijatan

Ta mala stvorenja

Lepo vreme, uz sve svoje čari nosi i ne baš uvek prijatna iznenađenja. U prirodi smo okruženi raznim insektima i bubicama, malim neprijateljima naše kože. Oni, kao i sva živa bića, kada se osete ugroženim reaguju braneći se na jedini način koji umeju - ujedom. Sve te reakcije, uglavnom nesvesno, izazivamo mi sami svojim, za insekte, iznenadnim pokretima, gestikulacijom, glasom, pa čak i mirisom/parfemom. Najosetljivija grupa su naravno deca. Toplo vreme i aktivnosti napolju kojima se mališani najviše raduju, donose roditeljima brigu o zaštiti dece od sunca, a insekti su još jedna brigu više...

Najčešći ujedi/ubodi se javljaju od strane komaraca, krpelja, osa, pčela, paukova, malih buva i nekih vrsta muva i mrava, pa i opakih stršljenova. Reakcije na ujed mogu biti od malo otoka, crvenila i svraba (posledice koje brzo prođu), pa sve do onih ozbiljnih alergijskih reakcija koje moraju biti ispraćene od strane lekara.

Ipak, na našim prostorima i bar za sada, ne postoje tako otrovni insekti čiji bi ujedi ostavljali ozbiljne posledice po nas.


Komarci

Komarci pripadaju porodici muva. Muške jedinke su veće i žive tek nedelju dana, dok ženke žive sve dok se ne reprodukuju, a to može biti period i do par meseci. I kako je sama priroda uredila, da bi produžile vrstu i ostavile svoje potomke, samo ženke ujedaju hraneći se krvlju sisara.

U trenutku ujeda komaraca ne osećamo ni sam ubod, niti bol. Ono što najčešće osećamo neposredno nakon ujeda, jeste svrab na mestu i oko mesta ujeda, koji može biti praćen malim otokom i crvenilom. To je zapravo odgovor odnosno lokalna alergijska reakcija naše kože na pljuvačku komaraca. Obzirom da se u trenutku ujeda ostvaruje direktan kontakt komarca i krvi osobe koju ujedaju, mogu se preneti i određene bolesti, a češanjem otvoriti „ulazna vrata“ infekciji. Od poznatijih bolesti to su: malarija, virus zapadnog Nila, žuta groznica, kojih kod nas, srećom, gotovo i da nema...

I zaista, komarci iz nekog neobjašnjivog razloga preferiraju da ujedaju neke osobe više od drugih, a neka od pretpostavki je i da ih privlače osobe koje više proizvode ugljen-dioksid i mlečnu kiselinu.

Danas postoje preparati dostupni u apotekama, koji nas štite od ujeda komaraca, ali i oni koji ublažavaju i uklanjaju simptome nakon ujeda u vidu sprejeva, stika, krema, gelova. Svi preparati su potpuno ispitani sa dokazom da nemaju štetni uticaj po zdravlje ljudi, toplokrvne životinje i kožu čoveka. U zatvorenim prostorijama se preporučuje upotreba aparate protiv komaraca.


Krpelji

Krpelji su minijaturni paukoliki paraziti. Prisutni su na vegetaciji od ranog proleća do kasne jeseni, a vrh aktivnosti je u junu i septembru. Pomoću svojih razvijenih „hemoreceptora“ nepogrešivo prepoznaju da je u blizini izvor hrane, krv sisara. Svojim kukastim nožicama zakače se na plen/domaćina, gde se mogu zadržati jako dugo. Zbog supstance koju ispuštaju pri samom ujedu, a koja ima ulogu lokalne anestezije, „kačenje“ krpelja je potpuno neprimetno. Tek kasnije nakon uboda, uoči se prisustvo krpelja u koži, kada se koža oko njega zacrveni i pojavi svrab. Zanimljivo je da su novija istraživanja pokazala i to da neke osobe posle ujeda krpelja mogu postati alergične na crveno meso.

Iako minijaturan, krpelj postaje zaista opasan insekt ukoliko je zaražen bakterijom – Borelia burgdorferi. Tada može izazvati Lajmsku bolest, infektivno oboljenje koje napada ceo organizam, a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Što se duže zadržava u koži povećava se rizik od infekcije, naročito ako je u koži duže od 24h. Vreme ispoljavanja simptoma od infekcije se kreće od 3 do 30 dana. Prepoznatljivo je crvenilo na mestu uboda koje se prstenasto širi i stanje slično gripu: groznica, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, otoci limfnih žlezda. Lajmska bolest se leči antibiotskom terapijom u odgovarajućoj dozi i dovoljno dugo pod nadzorom lekara.

Ono na šta treba skrenuti pažnju jeste postupak skidanja krpelja sa kože, naročito kože glave i oko pupka. Ne treba pokušavati „ugušiti“ ga različitim hemijskim sredstvima (lakom za nokte, lepkom, uljem, acetonom, benzinom, etrom...), niti žariti toplotom. Sam postupak skidanja krpelja nećemo ovde opisati jer je uvek i najsigurnije javiti se lekaru, kako bi se krpelj stručno odstranio.

Boravak u prirodi ne mora nužno da bude i neprijatan uz sva ova mala stvorenja. Apoteke, iz svog asortimana, nude rešenja kako za prevenciju i zaštitu, tako i za zbrinjavanje nezgoda ukoliko do njih ipak dođe. Uz svu tu preventivu pri boravku u prirodi treba imati na umu da su preparati (repelenti) za odbijanje insekata i krpelja efikasni po nekoliko sati, te ih treba nanositi više puta u toku boravka u prirodi.

Autorka teksta: mr.ph. Svetlana Krstić

 

Pogledajte kategoriju: Tretman za svrab i osip

Zašto je sve važan koenzim Q10?

Koenzim Q10 – energija, snaga, vitalnost

Negovana, lepa i čista koža danas je nakit

Mitiseri, zbogom!

Hemoroidi nisu bauk ni sramota

Hemoroidi - bolest savremenog doba

Kurkuma je višegodišnja zeljasta biljka

Kurkuma - čudotvorac

Egipatski lekari su za obradu rana koristili srebrne skalpele.

Srebro - prirodni antibiotik i njegova primena

Čak 90% bolesti, izuzev infekcija i nesreća, usko je vezano sa ishranom

Super hrana za super vek

Što je imunitet jači i otporniji, lakše ćemo se izboriti sa infekcijama

Beta glukani - imunomodulatori

Sezona respiratornih infekcija počinje dolaskom hladnih dana

Grip, nazeb ili alergija?

Hijaluronska kiselina se stvara u organizmu, a jedan deo unosimo i putem hrane

Hijaluronska kiselina i koliko je bitna našem organizmu

Da li svaka žena može da ih koristi?

Tablete za odlaganje menstrualnog ciklusa - da ili ne?

Prednosti lečenja homeopatije

Lečenje homeopatijom

Alergija na ambroziju

Nekada hrana bogova, a danas?

Sastojci savršenog šejka

Ishrana - Osnova vašeg zdravlja

Kako se zaštititi od opekotina od sunca?

Opekotine od sunca

Koliko je ustvari dobro piti lekove i sunčati se?

Da li lekovi i sunce idu zajedno?

Detoksikacija organizma, neophodna nakon praznika

Najmoćniji prirodni antibiotik: Ulje divljeg origana

Evo nekoliko sastojaka naših omiljenih namirnica

Namirnice koje nam NE pomažu da se oporavimo od prehlade

Evo kako sprečiti isušivanje kože zimi

Holivudski dermatolog otkriva: Zlatna pravila za blistavu kožu

Dnevna rutina za bebin osećaj prijatnosti

Koža bebe: koža koja je izložena jakim agresivnim uticajima