„Suve oči“ spadaju u jedno od najčešćih oboljenja u oblasti očne medicine.

Kako naći olakšanje kod suvih očiju?

Suze kontinuirano teku čak i kada ih ne „lijemo“ od tuge ili radosti. Suzni film konstantno prekriva oko i razliva se preko očne jabučice svakih 5 do 10 sekundi - sa svakim treptajem oka. Taj kontinuirani suzni film či...

Šta se to dešava sa kožom pa kažemo moja koža je suva?

SUVA KOŽA

Koža je naš najveći organ. Smatra se da je površine oko 2 kvadratna metra, težine oko 3kg, a debljina kože varira od 0,5 do 5mm, tanja je na unutrašnjem delu podlaktice, a deblja na izloženim mestima kao što su tabani....

Kroz igru dete upoznaje

Deca su ukras sveta

Srećna deca odrastaju u srećne ljude koji odgajaju srećnu decu! I zaista, deca su najveća sreća kada su živa i zdrava, pomalo nestašna, znatiželjno dosadna... Svaki roditelj želi da njegovo dete bude srećno i da...

Zašto je sve važan koenzim Q10?

Koenzim Q10 – energija, snaga, vitalnost

Kada kažemo koenzim Q10, prva asocijacija su nam kreme za lice. Međutim Q10 je daleko bitnija supstanca u našem organizmu. Koenzim Q10 ili ubihinon je supstanca koja se normalno nalazi u našem organizmu i to u...

Negovana, lepa i čista koža danas je nakit

Mitiseri, zbogom!

Šta su to zapravo mitiseri? Mitiseri su zatvorene pore na licu koje se pojavljuju usled pojačanog lučenja sebuma (spoj lipida kojeg stvaraju i izlučuju lojne žlezde u dermisu). U dodiru sa kiseonikom na površi...

Hemoroidi nisu bauk ni sramota

Hemoroidi - bolest savremenog doba

Hemoroidi ili šuljevi su proširene vene ispod sluzokože završnog dela debelog creva i čmara. Sami hemoroidi ne predstavljaju uvek bolest, bolest nastaje tek kada se jave simptomi. Njihova osnovna funkcija je zadržavanj...

Kurkuma je višegodišnja zeljasta biljka

Kurkuma - čudotvorac

Kurkuma je višegodišnja zeljasta biljka, poreklom iz Azije. Pripada porodici đumbira, a najćešće se koristi kao začin. Koristi se i kao aditiv u proizvodnji sira, jogurta, putera, margarina i senfa. Glavni akti...

Egipatski lekari su za obradu rana koristili srebrne skalpele.

Srebro - prirodni antibiotik i njegova primena

Srebro (lat. Argentum) je jedan od plemenitih metala. U prirodi se javlja u elementarnom stanju ili u jedinjenjima. Najbolji je provodnik toplote i elektriciteta. Mekano je, pa je lako za oblikovanje i pravljenje nakita....

Čak 90% bolesti, izuzev infekcija i nesreća, usko je vezano sa ishranom

Super hrana za super vek

Ishrana je, svakako, činilac koji najviše utiče na naše zdravlje a pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog društva. Ponekad, ili vrlo često, nam se čini da su se, uz savremeni stil i...

Što je imunitet jači i otporniji, lakše ćemo se izboriti sa infekcijama

Beta glukani - imunomodulatori

Šta je imunitet? Imunitet je sposobnost organizma da se brani od njemu stranih i štetnih mikroorganizama, bakterija, virusa i gljivica kao i od njihovih hemijskih supstanci - toksina. Što je imunitet jači i otporniji, l...

Sezona respiratornih infekcija počinje dolaskom hladnih dana

Grip, nazeb ili alergija?

Hladno vreme pogoduje širenju uzročnika respiratornih infekcija, zato i povezujemo njihove simptome sa hladnoćom. A ako hladnoća nije uzrok, šta onda jeste?! Grip, nazeb/prehladu ne donosi hladno vreme, nego virusi. Kako...

Hijaluronska kiselina se stvara u organizmu, a jedan deo unosimo i putem hrane

Hijaluronska kiselina i koliko je bitna našem organizmu

Hijaluronska kiselina je glikozaminoglikan, osnovni sastojak ljudskog tela. To je zapravo dug lanac ugljenih hidrata koji imaju sposobnost da zadrže ogromnu količinu vode. Jedan gram ove supstance u stanju je da za sebe...

Da li svaka žena može da ih koristi?

Tablete za odlaganje menstrualnog ciklusa - da ili ne?

„Idealan godišnji odmor je onaj posle kog je čovek toliko odmoran i zadovoljan da se zaželi povratka poslu i svojim redovnim aktivnostima”. U slučaju da ste žena na to treba dodati i to da vas bar tih deset dana na odm...

Značaj vode

Koliko vode nam je potrebno dnevno?

60% našeg tela se sastoji od vode. Svakodnevno gubimo vodu disanjem, urinom, fecesom, znojenjem. Potrebno je da nadoknadimo tu vodu. Koliko nam je vode potrebno u toku dana? Jednostavno pitanje sa ne baš jednost...

Masti iz hrane su gotovo uvek kombinacija zasićenih i nezasićenih masti.

Masnoće – dobre, loše, neophodne

Prazničnu idilu ovih dana, uz radost i tradicionalna porodična okupljanja, prati i bogata praznična trpeza. Uz nju, neminovno, i koji kilogram viška, a ponekad i povišene masnoće u krvi. Visoke vrednosti masnoća u krvi ne daju odmah vidljive simptome već, ako su nekontrolisane, stvaraju rizik za nastanak ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja.

Uvreženo mišljenje je da su masti nezdrave i da debljaju ali masnoće su pre svega važne za život. Važan su sastojak hrane, hrani daju lep ukus, teksturu i izgled a našem organizmu energiju, učestvuju u razvoju mozga i nervnog sistema (mozak se sastoji od čak 70% masti) i izgradnji mnogih hormona, a vitamini A, D, E i K ne mogu se iskoristiti dok se ne rastvore u mastima.

S'obzirom da se masnoće/lipidi ne mogu razložiti ni u vodi ni u krvi, telo ovaj "hemijski problem" zaobilazi tako što ih pakuje u male pakete obložene proteinima–lipoproteini. Najbitniji oblici lipoproteina su LDL-holesterol, HDL-holesterol i trigliceridi. Najveći deo holesterola se stvara u jetri. Međutim, i hrana, bogata holesterolom (masno meso, žumanca, prženu hranu, industrijski proizvedene slatkiše), povećava vrednosti ukupnog i lošeg holesterola u krvi. Masnoće počinju da se talože u zidovima krvnih sudova, sužavajući ih i dovodeći do zakrčenja krvnih sudova, tj. ateroskleroze. Povećanju triglicerida u krvi doprinosi ishrana masnom hranom, ali i slatkišima i skrobnom hranom, nekontrolisano unošenje alkohola, telesna težina iznad normale pa i preskakanje obroka, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje.

Kada se otkriju povećane vrednosti masnoća u krvi, prvo što se mora učiniti, jeste promena životnih navika, prvenstvano vezanih za ishranu. Uz osnovnu podelu na biljne i životinjske, masnoće se dele i prema sastavu, na zasićene i nezasićene masti. Masti iz hrane su gotovo uvek kombinacija zasićenih i nezasićenih masti. Zasićene masti imaju veliki uticaj na zdravlje u negativnom smislu. Povećanjem lošeg LDL-holesterola, povećavaju ukupni holesterol uz negativne efekte na ceo kardiovaskularni sistem. Posebna vrsta veoma loših masti jesu trans masti. Lošije su za holesterol od zasićenih jer povećavaju loš LDL uz istovremeno smanjenje dobrog HDL-holesterola, utiču na aktivnost imunog sistema, povećavaju mogućnost pojave upalnih procesa, srčanih oboljenja, moždanih udara, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti. Najčešće se mogu naći u pečenoj i prženoj hrani, margarinima, grickalicama, prerađenoj hrani. Sa druge strane, nezasićene masti se smatraju dobrim mastima jer mogu da smanje nivo holesterola u krvi, deluju protivupalno, povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, imunitet... Prisutne su u biljnim uljima, koštunjavim plodovima i semenkama. Dve vrste nezasićenih masnih kiselina se smatraju "esencijlanim" (omega-3 i omega-6) i to su, u stvari te neophodne masti koje se moraju unositi kroz ishranu jer ih organizam ne proizvodi sam. Zato je veoma važno biti umeren i obratiti pažnju na količinu i vrste masnoća koje unosimo u organizam jer je često za njihovo vraćanje u normalu potrebna i dodatna pomoć u vidu dijetetskih suplemenata ili lekova. Brojni su preparati/dijetetski suplementi za koje je dokazano da, uz korigovanje ishrane, uvođenja fizičke aktivnosti i redukciju telesne težine, pomažu u snižavanju masnoća u krvi uz povećanje odnosa dobrog/lošeg holesterola u korist dobrog. Pored preparata sa omega-3 masnim kiselinama (Solgar Omega-3 cps, Now Omega-3 cps, Omega carnitin cps), kao izvor pomenutih masnih kiselina su i preparati na bazi uljanog ekstrakta račića Antarktika (Save oil cps, Biokrill Active cps). Takođe, monakolin K iz ekstrakta fermentisanog crvenog pirinča u preparatima koji ga sadrže (Hartikol cps, Biostatine forte tbl, Arteroprotect cps, Normolip forte cps) omogućava smanjenje apsorpcije holesterola unetog hranom, kao i smanjenje stvaranja holesterola koji organizam sam proizvodi, s'tim da osobe koje su na terapiji statinima, varfarinom, hemofiličari i osobe koje čekaju na operaciju ne bi trebalo da uzimaju ovaj preparat. Treba napomenuti da su od posebnog značaja i dijetetski suplementi koji deluju tako da čiste krvne sudove. Kombinacijom prethodno navedenih i ovih vrsta suplemenata, stavljaju se pod kontrolu vrednosti masnoće u krvi i, "sanira" šteta koja je već naneta krvnim sudovima usled taloženja masnoća. Pored dobro poznatih "čistača" krvnih sudova, jedinstven, ali još uvek nedovoljno poznat, praparat na našem tržištu jeste fermentisani ekstrakt od divlje jabuke u obliku eliksira i čaja. Zahvaljujući dokazanom prisustvu mnoštva amino-kiselina, ovaj preparat, pored višestrukih benefita za naš organizam, reguliše krvni pritisak i holesterol u krvi uz blagotvoran učinak na kardiovaskularni sistem. Svakako, ako i posle tri do šest meseci od promene načina ishrane nema vidnh rezultata, prelazi se na terapiju lekovima. U terapiju su uključeni fibrati i statini uz koje je neophodno kao suplement dodati Koenzim Q10 (Solgar Nutri-nano CoQ10 cps, NOW CoQ10 cps, Jarrow Q-absorb cps, Koenzim Q10 aktiv cps).

Povišen holesterol nije samo posledica gojaznosti, stoga i vitke osobe treba da prate svoje zdravstveno stanje i idu na redovne preglede, posebno ako u porodici postoji istorija bolesti povišenog holesterola ili se nezdravo hrane. Prema nekim novim preporukama savetuje se praćenje holesterola kod dece još od druge godine života, ukoliko neko u porodici ima problem s povišenim mastima. Kod punoletnih osoba, pregled se preporučuje najmanje jednom u pet godina, osim kod onih osoba koje imaju aterosklerozu. Za njih važe češće redovne kontrole, kao i za one osobe koje imaju višestruke faktore rizika i genetske predispozicije, a to znači na tri meseca do godinu dana. Bitno je istaći da priprema za proveru masnoća u krvi zahteva neuzimanje hrane najmanje 9-12h (unete masnoće kroz hranu zadržavaju se u krvi i do 12h) a alkohola 24h.

Iz svega navedenog nameće se kao zaključak da su zdrave masti jedan od osnovnih gradivnih elemenata organizma, poboljšavaju zdravstveno stanje, pomažu čoveku da bude vitalan, vitak i ima dovoljno energije, a nužne su i za normalan razvoj i rast dece. Način na koji se hranimo izuzetno utiče na stanje našeg organizma, naš izgled, odnosno na naše zdravlje. Loše navike, koje podrazumevaju lošu i neizbalansiranu ishranu, ostavljaju svoj trag, a posledice se i vide i osećaju. Zbog toga je neophodno pridržavati se jednostavnih smernica pravilne ishrane.

Autorka teksta: mr.ph. Svetlana Krstić

Apoteka Oaza zdravlja