U letnjem periodu nastojimo da se zaštitimo od komaraca, raznih drugih insekata, opekotina od sunca, a zaboravimo ili nismo upoznati sa činjenicom da određeni lekovi i sunce ne idu zajedno.
Poznato je oko 50 različitih lekova koji nakon izlaganja organizma sunčevim zracima dovode do neželjenih reakcija koje se nazivaju fotosenzitivne reakcije.
Lekari i farmaceuti obično upozore na ovakvu vrstu neželjenog dejstva, savetuju mere opreza, ali pojedine lekove pacijenti uzimaju sami bez ikakvih informacija o leku. Iz tog razloga, važno je da se uvek informišete kod farmaceuta ili lekara prilikom upotrebe novog leka, o svim njegovim osobinama.
Fotosenzitivne reakcije se mogu javiti nakon upotrebe bilo kog oblika fotosenzitivnog leka: tableta, injekcija, masti, krema. Mogu se javiti kod hroničnih bolesnika koji svaki dan uzimaju terapiju ali i kod osoba koje kratkotrajno koriste lek.
Reakcije mogu biti u vidu blagog crvenila, svraba, pojačane pigmentacije do jakih opekotina praćenih plikovima.
Dve su glavne reakcije na fotosenzitivne lekove:
1. Fotoalergija
Javlja se ređe. UV zraci menjaju strukturu leka koji organizam prepoznaje kao alergen, pa se javlja reakcija najčešće u obliku ekcema praćenog svrabom kože. Promene se javljaju nakon 24-72h od izlaganja leku i UV zracima. Fotoalergija se može proširiti i na delove tela koji nisu bili direktno izloženi suncu. Promene mogu trajati mesecima i ponovo se pojaviti nakon izlaganja suncu iako se lek isključi iz terapije. Iz tog razloga, lečenje fotoalergijske reakcije je znatno složenije i teže.
2. Fototoksičnost
Javlja se češće. Lek akumulira UV zračenje i dovodi do oštećenja ćelija. Javljaju se opekotine na delovima tela direkno izloženih sunčevim zracima. Opekotine se javljaju nakon nekoliko minuta ili sati od izlaganja leku i UV zracima, a simptomi se povlače nakon nekoliko dana ili nedelja uz ljuštenje kože i promenu pigmenatcije. Da bi se manifestovala fototoksična reakcija potrebna je dovoljna količina leka akumulirana u koži i dovoljno duga izloženost suncu.
Fototoksičnu reakciju je lakše predvideti. Uz određene mera opreza pacijenti mogu da izbegnu neželjenu reakciju i nastave sa svojom terapijom. Najbolje je uvek izbegavati direktno sunčevo zračenje, koristiti kreme sa visokom zaštitom na UVA i UVB zrake, nositi šešir i prijatnu odeću koja pokriva telo. Sa druge strane, ukoliko pacijent uzima lek i ima fotoalergijsku reakciju lekar će taj lek zameniti drugim.
Uspostavljanje dijagnoze fotosensitivne rekacije na lek je prvi korak ka lečenju. Lečenje zavisi od ozbiljnosti simptoma. Kod blažih simptoma dovoljne su antiinflamatorne ili antialergijske kreme koje smanjuju upalu i crvenilo. Kod izraženijih simptoma lekar će prepisati terapiju.
Neki od lekova koji mogu izazvati fotosentitivne rekacije su:
- kardiovaskularni lekovi: diltiazem, amjodaron, nifedipin, furosemid, hidrohlortiazid;
- antibiotici: doksiciklin, levofloksacin, trimetoprim;
- lekovi protiv bolova: naproksen, ibuprofen, ketoprofen;
- statini: atorvastatin, simvastatin, pravastatin, fluvastatin;
- antidepresivi: triciklicni antidepresivi, preparati na bazi kantariona;
- lekovi za dijabetes: glipizid, gliburid;
- retinoidi - u terapiji akni, grizeofulvin – antimikotk, mnogi lekovi u hemoterapiji;
- hormonski preparati.
Žene koje koriste oralne kontraceptive ili hormonsku terapiju u menopauzi imaju povećan rizik od pojave tamnih fleka – melazmi - uglavnom na licu. Melazme su isključivo estetski problem koji se ne rešava lako ali se uz mere opreza može sprečiti.
Neće svaka osoba koja uzima fotosenzitivan lek imati neželjene reakcije. Mnogo faktora je uključeno: stanje i osobenosti samog organizma, dužina izloženosti leku i suncu, navike samog pacijenta.
Pojačanu fotoosetljivost mogu izazvati ne samo lekovi već i šminka, parfemi, etarska ulja, pojedine vrste hrane kao što su celer, smokva, šargarepa.
Nemojte brinuti ali budite informisani i zaštitite sebe na vreme. Ukoliko prepoznate opisane neželjene reakcije obratite se lekaru, a kao prvu pomoć možete koristiti hladne obloge ili antihistaminske kreme i umanjiti svrab i širenje reakcije.
Autorka teksta: mr.ph. Marija Tanasković
