Prazničnu idilu ovih dana, uz radost i tradicionalna porodična okupljanja, prati i bogata praznična trpeza. Uz nju, neminovno, i koji kilogram viška, a ponekad i povišene masnoće u krvi. Visoke vrednosti masnoća u krvi ne daju odmah vidljive simptome već, ako su nekontrolisane, stvaraju rizik za nastanak ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja.
Uvreženo mišljenje je da su masti nezdrave i da debljaju ali masnoće su pre svega važne za život. Važan su sastojak hrane, hrani daju lep ukus, teksturu i izgled a našem organizmu energiju, učestvuju u razvoju mozga i nervnog sistema (mozak se sastoji od čak 70% masti) i izgradnji mnogih hormona, a vitamini A, D, E i K ne mogu se iskoristiti dok se ne rastvore u mastima.
S'obzirom da se masnoće/lipidi ne mogu razložiti ni u vodi ni u krvi, telo ovaj "hemijski problem" zaobilazi tako što ih pakuje u male pakete obložene proteinima–lipoproteini. Najbitniji oblici lipoproteina su LDL-holesterol, HDL-holesterol i trigliceridi. Najveći deo holesterola se stvara u jetri. Međutim, i hrana, bogata holesterolom (masno meso, žumanca, prženu hranu, industrijski proizvedene slatkiše), povećava vrednosti ukupnog i lošeg holesterola u krvi. Masnoće počinju da se talože u zidovima krvnih sudova, sužavajući ih i dovodeći do zakrčenja krvnih sudova, tj. ateroskleroze. Povećanju triglicerida u krvi doprinosi ishrana masnom hranom, ali i slatkišima i skrobnom hranom, nekontrolisano unošenje alkohola, telesna težina iznad normale pa i preskakanje obroka, nedovoljna fizička aktivnost, pušenje.
Kada se otkriju povećane vrednosti masnoća u krvi, prvo što se mora učiniti, jeste promena životnih navika, prvenstvano vezanih za ishranu. Uz osnovnu podelu na biljne i životinjske, masnoće se dele i prema sastavu, na zasićene i nezasićene masti. Masti iz hrane su gotovo uvek kombinacija zasićenih i nezasićenih masti. Zasićene masti imaju veliki uticaj na zdravlje u negativnom smislu. Povećanjem lošeg LDL-holesterola, povećavaju ukupni holesterol uz negativne efekte na ceo kardiovaskularni sistem. Posebna vrsta veoma loših masti jesu trans masti. Lošije su za holesterol od zasićenih jer povećavaju loš LDL uz istovremeno smanjenje dobrog HDL-holesterola, utiču na aktivnost imunog sistema, povećavaju mogućnost pojave upalnih procesa, srčanih oboljenja, moždanih udara, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti. Najčešće se mogu naći u pečenoj i prženoj hrani, margarinima, grickalicama, prerađenoj hrani. Sa druge strane, nezasićene masti se smatraju dobrim mastima jer mogu da smanje nivo holesterola u krvi, deluju protivupalno, povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, imunitet... Prisutne su u biljnim uljima, koštunjavim plodovima i semenkama. Dve vrste nezasićenih masnih kiselina se smatraju "esencijlanim" (omega-3 i omega-6) i to su, u stvari te neophodne masti koje se moraju unositi kroz ishranu jer ih organizam ne proizvodi sam. Zato je veoma važno biti umeren i obratiti pažnju na količinu i vrste masnoća koje unosimo u organizam jer je često za njihovo vraćanje u normalu potrebna i dodatna pomoć u vidu dijetetskih suplemenata ili lekova. Brojni su preparati/dijetetski suplementi za koje je dokazano da, uz korigovanje ishrane, uvođenja fizičke aktivnosti i redukciju telesne težine, pomažu u snižavanju masnoća u krvi uz povećanje odnosa dobrog/lošeg holesterola u korist dobrog. Pored preparata sa omega-3 masnim kiselinama (Solgar Omega-3 cps, Now Omega-3 cps, Omega carnitin cps), kao izvor pomenutih masnih kiselina su i preparati na bazi uljanog ekstrakta račića Antarktika (Save oil cps, Biokrill Active cps). Takođe, monakolin K iz ekstrakta fermentisanog crvenog pirinča u preparatima koji ga sadrže (Hartikol cps, Biostatine forte tbl, Arteroprotect cps, Normolip forte cps) omogućava smanjenje apsorpcije holesterola unetog hranom, kao i smanjenje stvaranja holesterola koji organizam sam proizvodi, s'tim da osobe koje su na terapiji statinima, varfarinom, hemofiličari i osobe koje čekaju na operaciju ne bi trebalo da uzimaju ovaj preparat. Treba napomenuti da su od posebnog značaja i dijetetski suplementi koji deluju tako da čiste krvne sudove. Kombinacijom prethodno navedenih i ovih vrsta suplemenata, stavljaju se pod kontrolu vrednosti masnoće u krvi i, "sanira" šteta koja je već naneta krvnim sudovima usled taloženja masnoća. Pored dobro poznatih "čistača" krvnih sudova, jedinstven, ali još uvek nedovoljno poznat, praparat na našem tržištu jeste fermentisani ekstrakt od divlje jabuke u obliku eliksira i čaja. Zahvaljujući dokazanom prisustvu mnoštva amino-kiselina, ovaj preparat, pored višestrukih benefita za naš organizam, reguliše krvni pritisak i holesterol u krvi uz blagotvoran učinak na kardiovaskularni sistem. Svakako, ako i posle tri do šest meseci od promene načina ishrane nema vidnh rezultata, prelazi se na terapiju lekovima. U terapiju su uključeni fibrati i statini uz koje je neophodno kao suplement dodati Koenzim Q10 (Solgar Nutri-nano CoQ10 cps, NOW CoQ10 cps, Jarrow Q-absorb cps, Koenzim Q10 aktiv cps).
Povišen holesterol nije samo posledica gojaznosti, stoga i vitke osobe treba da prate svoje zdravstveno stanje i idu na redovne preglede, posebno ako u porodici postoji istorija bolesti povišenog holesterola ili se nezdravo hrane. Prema nekim novim preporukama savetuje se praćenje holesterola kod dece još od druge godine života, ukoliko neko u porodici ima problem s povišenim mastima. Kod punoletnih osoba, pregled se preporučuje najmanje jednom u pet godina, osim kod onih osoba koje imaju aterosklerozu. Za njih važe češće redovne kontrole, kao i za one osobe koje imaju višestruke faktore rizika i genetske predispozicije, a to znači na tri meseca do godinu dana. Bitno je istaći da priprema za proveru masnoća u krvi zahteva neuzimanje hrane najmanje 9-12h (unete masnoće kroz hranu zadržavaju se u krvi i do 12h) a alkohola 24h.
Iz svega navedenog nameće se kao zaključak da su zdrave masti jedan od osnovnih gradivnih elemenata organizma, poboljšavaju zdravstveno stanje, pomažu čoveku da bude vitalan, vitak i ima dovoljno energije, a nužne su i za normalan razvoj i rast dece. Način na koji se hranimo izuzetno utiče na stanje našeg organizma, naš izgled, odnosno na naše zdravlje. Loše navike, koje podrazumevaju lošu i neizbalansiranu ishranu, ostavljaju svoj trag, a posledice se i vide i osećaju. Zbog toga je neophodno pridržavati se jednostavnih smernica pravilne ishrane.
Autorka teksta: mr.ph. Svetlana Krstić
Apoteka Oaza zdravlja
