Tiroidna žlezda

Tiroidna žlezda

Tiroidna žlezda koja se drugačije naziva i štitna žlezda (štitasta žlezda ili štitnjača) predstavlja najveću žlezdu sa unutrašnjim lučenjem u organizmu čoveka. Smeštena sa prednje i bočne strane grkljana i dušnika ona u normalnom stanju teži između 20 i 40 grama. Prema većini endokrinologa ova žlezda najviše podseća na oblik leptira.

Ukoliko se dogodi da se iz nekog razloga rad i funkcionisanje tiroidne žlezde poremeti nastaju promene i poremećaji koji utiču na celokupno funkcionisanje organizma. Još uvek se sa pouzdanošću ne može utvrditi iz kog razloga dolazi do poremećaja rada štitne žlezde, ali okidači svakako mogu biti: različita druga oboljenja, stres, loše životne navike i slično.

Hormoni tiroidne žlezde

Štitna žlezda u ljudskom organizmu proizvodi dva hormona. To su:

∙ Tiroksin (T4)

∙ Tironin (T3)

Ova dva hormona imaju ulogu da regulišu ćelijski metabolizam, tačnije oni kontrolišu procese u kojima dolazi do transformacije hemijskih jedinjenja u ćelijama. U velikoj meri rad svake ćelije zavisi od ova dva hormona, njihove koncentracije, tačnije od pravilnog rada štitnjače.

Uopšteno rečeno, tiroidna žlezda utiče na rast, razvoj i sazrevanje ljudskog tela, razvoj ćelija nervnog sistema, podstiče budnost, koncentrisanost. Takođe povećava osetljivost na različite stimulanse, utiče na osećaj gladi, koncentraciju kao i na emocionalnu uravnoteženost. Ona u globalu kontroliše telesnu temperaturu kod čoveka i može da utiče na povećanu potrošnju kiseonika.

Hormoni T3 i T4 koje sintetiše štitna žlezda imaju veoma važnu ulogu i u reproduktivnom ciklusu muškarca i žene. Usled disfunkciije štitnjače kod žena čak i trudnoća može biti dovedena u pitanje.

Ubrzan rad tiroidne žlezde- Hipetireoza

Ovakvo stanje štitne žlezde uzrokovano je povišenim nivoom hormona tiroksina i tironina u krvi. Kada osoba ima hipertireozu tiroidna žlezda je uvećana. Ljudi oboleli od ovog poremećaja se žale na nesanicu, preterano znojenje celog tela i dlanova. Emocionalno su nestabilni, nervozni,  uznemireni, bez nekog posebnog razloga. Kod ljudi kod koji se pojavila hipertireoza uočeno je blago povećanje krvnog pritiska, gubitak težine iako je apetit okarakterisan kao zdrav, čak i malo povećan, kao i učestalije pražnjenje creva kao i lupanje i preskakanje srca.

Hipertireoza može da izazove gubitak menstrualnog ciklusa, pojačano opadanje kose kao i pojačanu vlažnost kože. Češće se javlja kod žena između 20. i 50. godina, ali je u poslednje vreme uočen porast obolelih muškaraca.

Razlog pojave ovog oboljenja štitne žlezde nije do kraja utvrđen ali se kao jedan od uzroka javlja pojava čvorića na samoj štitnjači koji može da poveća površinu žlezde i pojača lučenje hormona.

Usporen rad tiroidne žlezde- Hipotireoza

Hipotireoza predstavlja sistematski poremećaj pri kome dolazi do smanjenog lučenja ili nedostatka tireoidnih hormona. Od ovog oboljenja tiroidne žlezde češće oboljevaju žene u dobi od 35. do 50 . godina. Razlog usporenog rada, atrofije, štitne žlezde može da bude hronični limfocitni tireoiditis. Štitna žlezda može da smanji svoju funkciju posle hiruškog zahvata u kome se odstranjuje deo žlezde. Lečenje hipertireoze radioaktivnim jodom, ali i uzimanje određenih lekova i terapija mogu takođe da smanje funkciju tiroidne žlezde.

Osoba koja oboli ima simptome poput sniženog pulsa, niže telesne temperature, sporije varenja, usporen govor, loše pamćenje, loše raspoloženje. U ranijoj fazi bolesti simptomi se ne mogu lako prepoznati. U nekim poodmaklijim stadijumima ovakvog poremećaja rada štitnjače ljudi imaju karakterističnu bledožućkastu boju kože, podbuo i hrapav glas sa često oteklim rukama i nogama.

I jedno i drugo oboljenje tiroidne žlezde se dijagnostikuju specifičnim analizama krvi.

Kako se leči tiroidna žlezda?

Kada se od strane lekara specijaliste ustanovi poremećaj rada štitne žlezde pristupa se lečenju iste. U zavisnosti od stadijuma i vrste oboljenja lekar će prepisati adekvatnu terapiju lekovima i suplementima. Bilo da se radi o lekovima ili pomoćnim sredstvima i jedni i drugi imaće ulogu da pojačaju ili inhibiraju rad štitnjače u smislu pojačavanja ili suzbijanja lučenja hormona.

Ukoliko se radi o terapiji koja zahteva suplemente oni će najčešće uz par dodataka biti sastavljeni od:

∙ joda (predstavlja osnovnu komponentu hormona koje luči štitna žlezda pa je ovaj mikroelement od presudnog značaja za funkcionisanje celokupnog organizma),

∙ Selena (u kombinaciji sa vitaminom E predstavlja snažan antioksidans a u kombinaciji sa jodom učestvuje u sintezu tiroidnih hormona),

∙ vitamina E ( unos ovog vitamina putem suplemenata je veoma važna jer organizam nije u mogućnosti da ga sam sintetiše) i

∙ aminokiseline l- tirozina ( ova amonokiselina je neophodna za sintezu hormona štitne žlezde. Nedostatak fenilalanina u hrani od kog nastaje l- tirozin može da smanji funkciju žlezde) .

Svi ovi sastojci imaju blagotvorno dejstvo na rad tiroidne žlezde.