Vitamini
Dok je u bolnici beba će dobijati svu neophodnu suplementaciju i zaštitu ali kada izađe davanje vitamina postaje briga roditelja. Bilo da vam je to prvo dete ili već imate dece i znate kako da postupite pre nego što izađete iz porodilišta posavetujte se sa pedijatrom koje vitamine bi beba trebalo da uzima kada bude bila kući.
U velikoj većini slučajeva ukoliko se beba hrani majčinim mlekom ono će biti sasvim dovoljan izvor velikog broja vitamina i minerala. Izuzetak su majke koje imaju poseban režim ishrane ili boluju od hroničnih bolesti usled kojih uzimaju terapiju.
Suplementi mogu biti potrebni i ukoliko se beba rodi pre vremena, ukoliko se rodi sa smanjenom telesnom težinom od potrebne ili ukoliko se rodi sa smanjenom gestacijskom zrelošću kao i sa određenim bolestima i poremećajima.
Kada bebi između četvrtog i šestog meseca života krenete postepeni i po planu da uvodite čvrstu hranu potreba za dodacima ishrani u vidu vitamina drastično će se smanjiti.
U narednim redovima predstavićemo vam nekoliko vitamina neophodnih bebama od rođenja kako bi se organizam pravilno razvijao.
Vitamin K
Jedna od prvih vitamina koje beba primi tik po rođenju predstavlja vitamin K. Ova injekcija koja se daje svim bebama po rođenju namenjena je prevenciji pojave hemoralgijske bolesti. Ova bolest može da se javi u prvih dvanaest nedelja života bebe i predstavlja poremećaj zgrušavanja krvi upravo usled nedostatka ovog vitamina.
Vitamin k je poznat kao kaoagulacijski tačnije antihemoralgični vitamin koji ima veoma važnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi. Vitamin K se kao svi vitamini koji se rastvaraju u mastima apsorbuje u debelom crevu u deponuje u jetri i masnom tkivu.
Vitamin K je takođe neophodan kako bi u jetri pokrenuo četiri faktora koagulacije. Postoje dve vrste vitamina K:
Vitamin K1 – najviše ga ima u biljkama, a najviše u lisnatom zelenom povrću kao što su: spanać, blitva, kelj, kupus, kopriva, brokoli, rukola, prokelj, zelena salata, peršun, ruzmarin i slično).
Vitamin K2- njega proizvode koli bakterije u tankom crevu, a ima ga najviše u namirnicama životinjskog porekla.
Još zvek nije utvrđeno iz kog razloga se bebe rađaju sa manjkom ovog vitamina, a njegov nedostatak može da izazove i različite deformitete. Iz tog razloga je neophodno bebama dodatno uključivati vitamin K. U preparatima i dodacima ishrani najčešće se može sresti u kombinaciji sa vitaminom D kao K1D3 kombinacija.
Vitamin D
Ovaj vitamin neophodan je za regulisanje metabolizma kalcijuma u organizmu, za resorpciju kalcijuma iz digestivnog trakta kao i za „ugradnju“ kalcijuma u kosti i zube. Kalcijum je u svim koštanim tkivima zadužen za obezbeđivanje čvrstine, a u organizmu ima nezamenjivu ulogu u funkcionisanju velikog broja organa kao što su srce, mišići, nervi. Prelazak vitamina D iz majčinih rezervi u mlako veoma je slab i iz tog razloga pedijatri uvek preporučuju suplementaciju novorođenčeta vitaminom D najviše iz razloga kako bi se sprečila bilo kakva mogućnost pojave rahitisa.
Vitamin D3 koji se u preparatima kombinuje sa vitaminom K1 doprinosi u održavanju normalne funkcije mišića, omogućava normalnu deobu ćelija, a poslednja istraživanja su pokazala da u velikoj mesti učestvuje u formiranju i osnaživanju imunog sistema bebe. Velika većina ćelija ima receptore za vitamin D i kada ga ima u normalnim količinama imunitet će funkcionisati normalno. Ali kada je vitamin D u manjku imunitet dolazi do razvoja velikog broja infekcija, autoimunih i drugih bolesti. Iz tog razloga velika većina pedijatara se slaže da upotrebu suplemenata vitamina D trebe kod dece produžiti do druge godine. Sa eventualnim pauzama tokom letnjih meseci i pojačanim dozama tokom zime kada je smanjeno sunčevo zračenje.
U namirnicama vitamina D najčešće možemo da pronađemo u: punomasnim mlečnim proizvodima, masnoj ribi poput lososa, tune , sardine i ribljem ulju, kao i mleku obogaćenom vitaminom D.
